Oglasi puni ponuda za branje malina, a radnika nigde! NIKO NEĆE DA RADI ZA 70.000 DINARA!

Vlasnici malinjaka nude dnevnicu od 20 evra, smeštaj, tri obroka dnevno, pauzu od dva sata tokom najtoplijeg doba dana, ali radnici se ne javljaju. A berba počinje za 15 dana

Oglasni prostori lokalnih medija od Ivanjice, Čačka, Arilja, do Bajine Bašte, Prijepolja, Nove Varoši i oglasne table po tim gradovima prepuni su poziva u kojima se traže berači malina, ali skoro niko da se javi!

Vlasnici malinjaka nude dnevnice od oko 20 evra, pa ako se uzme da se malina bere svaki dan 30 dana, dođe se do mesečne zarade od 600 evra, uz tri obroka dnevno, smeštaj, pauzu od dva sata u najtoplijem delu dana. Pored toga, malinjaci su pokriveni protivgradnim mrežama koje prave hladovinu… Uzalud!

– Berača nema, a potražnja je ogromna. Većina onih koji su poslednjih desetak ili 15 godina brali malinu kod drugih sada imaju svoje malinjake. Malinari nude 2.500 dinara, hranu i prevoz, to je oko 3.500 dinara dnevno. Ako cena maline bude 100 dinara, kao što se najavljuje, znači, berač treba da ubere 35 kilograma dnevno samo da bi pokrio troškove domaćina, a prosečan berač dnevno može da nabere tek oko 40 kilograma, pa vi vidite računicu. Mislim da je pametnije da porodica bere, pa koliko ubere, a ono što se ne ubere da propadne i to je to – kaže Dragan Vukajlović, malinar iz sela Dub kod Bajine Bašte.

Veli da u okolini Bajine Bašte više od 90 odsto domaćinstava ima maline na pet ari pa naviše. Ranije su berači dolazili iz Priboja, Prijepolja, Republike Srpske, ali su i u tim krajevima nikli novi malinjaci.
– Berači smatraju da je dnevnica od 2.500 dinara mala. I jeste malo, treba 10 ili 12 sati brati malinu po suncu, ali, sa druge strane, malinaru ne ostane ništa – dodaje Vukajlović.

Samo za zlatiborski i moravički kraj potrebno je, osim članova porodica malinara koji beru malinu, i do 6.000 berača. I u ariljskom kraju potražnja za beračima je velika, a broj berača koji se javljaju izuzetno mali.
– Maline stižu za 15 dana, berača nema, slabo ko se javlja. Proteklih godina berači su u Arilje stizali uglavnom iz Leskovca, Surdulice, Kragujevca, Republike Srpske. Sada je malo ko obezbedio berače – priča Milija Milekić iz Cerove kod Arilja.

izvor:kurir.rs