UMRO JE DRUG TITO - REČENICA KOJU PAMTE SVI, IPAK PLAKALI STE NA POGREŠAN DAN! Evo kada je ZAISTA UMRO Josip Broz (VIDEO)

Pre 37 godina, a prema zvaničnoj verziji 4. maja 1980. godine, umro je Josip Broz Tito, a evo da li je on zaista umro na današnji dan

Pre 37 godina, a prema zvaničnoj verziji 4. maja 1980. godine, umro je Josip Broz Tito, neprikosnoveni lider socijalističke Jugoslavije, proslavljeni ratni komandant i jedan od osnivača i čelnik Pokreta nesvrstanih. Ipak prema tvrdnjama njegovog lekara doživotni predsednik SFRJ zapravo umro je dan ranije, ali su mu na današnji dan zvanično isključeni aparati koji su ga održavali u životu!

Bio je to signal za uzbunu na čitavoj teritoriji bivše SFRJ, ali i u svetu, a glavno pitanje koje se postavljalo bilo je "KAKO ĆEMO ŽIVETI BEZ NAŠEG DRUGA TITA?Ipak prema jednoj od verzija Titove smrti, Josip Broz nije umro 4. maja, već su mu tada samo zvanično isključeni aparati, a on je preminuo dan ranije.

Dr Predrag Lalević (87), hirurg i anesteziolog koji je tokom 16 godina sa predsednikom SFRJ Josipom Brozom bio na 106 putovanja u inostranstvu, opisao je ranije za Telegraf.rs poslednja četiri meseca Titovog života u bolnici u Ljubljani.

Dr Lalević bio je deo konzilijuma koji se četiri meseca grčevito borio za život maršala Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ. On je učinio ono po čemu će zauvek biti spominjan u istoriji nekadašnje države, ugasio aparate koji su Tita održavali u životu.

– U prepodnevnim satima počela je hemodijaliza. Međutim, posle izvesnog vremena, došlo je do pada krvnog pritiska koji se nije popravljao, pa je morala biti prekinuta. Svi članovi konzilijuma, dežurni lekari, ali i najbolje i najstručnije medicinske sestre koje su negovale predsednika, okupili su se oko kreveta. Tito se lagano gasio – priča dr Lalević.

Kako dodaje, iako je respirator normalno radio, na EKG-u su se zapažale promene koje su ukazivale na skori kraj, a to je prema njegovim rečima bio i kraj Titovog života.

Lalević je opisao i sam čin zvanične smrti Tita:

– Konačno, u 15.05 sati EKG je pokazao ravnu liniju, znak da je srce prestalo da kuca. U punoj tišini proveli smo pokraj kreveta još 15-ak minuta, a onda sam pogledao profesora Bogdana Brecelja, najstarijeg u konzilijumu, pokazujući mu aparate koji su i dalje zvučnim signalima pokazivali da rade, na što je on kimnuo glavom. Bio je to znak da ih isključim. Isključio sam respirator, EKG monitor, pejsmejker i elektronsku pumpu za ubrizgavanje lekova u venu. Potom smo napustili sobu – i danas se živo seća ovaj 87-godišnji specijalista kome je trebalo šest meseci da se potpuno oporavi nakon Titove smrti.

Josip Broz je rođen u Kumrovcu, Zagorje, u mešovitoj hrvatsko slovenačkoj porodici maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj, kao Dan mladosti, svojevrsni nacionalni praznik.

Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, s činom kaplara, delom i na srpskom frontu. Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik.

U zvaničnim biografijama, u poratnom periodu, navođeno je da je potom učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920, kada postaje član Komunističke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića, prethodnog lidera te partije.

Radio je i školovao se, 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi. Bilo je to vreme najoštrijih čistki unutar sovjetske nomenklature, i komunističke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih komunističkih prvaka.

Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz Drugog svetskog rata izašao je kao legendarni vođa.

Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju, tokom i nakon rata, u kojoj su, između ostalog, u sprovođenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista, pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora".

Godine 1948. odbacio je stavove Moskve, odnosno Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija, i potom je uspešno odolevao snažnom Staljinovom pritisku, da bi docnije godinama vešto lavirao između istočnog i zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao čelnice Pokreta nesvrstanih.Tokom 1950-ih godina, Jugoslavija je dobijala značajnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD.

Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj. Njegova uloga u tom pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih članica.U unutrašnjoj politici, sticajem raznih okolnosti, verovatno i duboke starosti, ostavio je ustrojstvo koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ - Ustav iz 1974. godine. Specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina pokazao se kao nerešiv problem kada se SKJ raspao.

Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovalo je više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta, što je nesumnjivo izraz njegove sasvim posebene istorijske uloge i izuzetnog ugleda koji je uživao.