OVO SVAKI VRTLAR TREBA DA ZNA: Kako PRAVILNO presađivati, zaljevati i održavati cvijeće u kući (SAVJETI)

Kada i kako presaditi cveće, kako zalIvati. Kakvu zemlju zahtevaju pojedine biljke koje gajimo u našim stanovima i kako ih treba održavati.

Kućne biljke zahtevaju posebnu pažnju i negu. Svaka ima svoje specifičnosti u odnosu na klimatske uslove, sastav zemlje, količinu hranjivih materija, količinu vode itd.

Ako primetimo da biljka slabije napreduje, da žuti i vene, prvo treba pogledati da li je zemlja dobra i da li odgovara biljci. Zatim da li je saksija u kojoj se nalazi biljka premalena ili je možda začepljen drenažni otvor. Ako je saksija mala, biljka nema dovoljno hranjivih materija i gladuje, a ako je donji otvor začepljen, voda ne može oticati i koren počinje da truli. Stoga biljku treba odmah presaditi. Ako je koren počeo da trunli, taj deo treba odrezati, a na dno posude staviti nekoliko komadića crepa, a zemiji dodati pesak radi bolje drenaže. Nezavisno od toga, biljke koje uzgajamo u posudama treba povremeno presađivati kako bi dobile bolju zemlju ili veću posudu. Najprikladnije vreme za presađivanje sobnih biljaka je proleće, april. U jesen možemo presađivati samo one biljke koje se preko zime čuvaju u toploj sobi (begonije, pelargonije, dracene i dr). Biljke koje preko zime držimo u hladnim prostorijama, ukrasne zelen biljke (limun, narandža, hortenzija, agave, filodendron i dr.) ne smeju se presađivati u jesen, nego u proleće, pred početak vegetacije.

Kako se presađuje biljka

Biljke određene za presađivanje nekoliko dana ne treba zalivati, da bi se zemlja malo sušila, ali ne potpuno. Saksiju uzmemo desnom rukom, a levom stablo biljke s dva srednja prsta leve ruke, te saksiju okrenemo. Lakim udarom ruba saksije o sto izvučemo biljku zajedno sa zemljom. Nakon toga obavezno treba pregledati da li je koren zdrav. Sve korenčiće koji su se razvili izvan zemlje ili su truli treba odrezati oštrim nožem ili makazama, te odstraniti sve suvo lišće i povređene grane.

Ovako pripremljenu biljku stavimo u sredinu saksije, pridržavamo levom, a desnom rukom rasplićemo korenčiće i sipamo zemlju i popunjavamo šupljine. U manjim saksijama zemlja se lako pritisne palcem, a u većim nabije pomoću drvenog kočiča. Saksija se nekoliko puta protrese da zemlja ispuni sve šupljine uz koren biljke. Pri vrhu saksije ostavi se jedan deo nepopunjen zemljom, da bi se biljka lakše zalivala.

Nakon presađivanja biljka se dobro zalije i ostavi na suvo i toplo mesto zaklonjeno od sunca. Posebno je važno prvih 8—14 dana pažljivo zalivati nbiljku. Jedino presađene kaktuse ne treba 4—5 dana zalivati, jer ne podnose vlagu. Presađene biljke u proleće ne treba naglo iznositi iz sobe,već ih treba postepeno navikavati na spoljne uslove, najpre otvaranjem prozora, a zatim povremenim iznošenjem, pazeći da ne budu direktno na suncu. Preko noći obavezno ih treba uneti u sobu zbog mogućih mrazeva.

Većinu sobnih biljaka poželjno je uzgajati u prostorijama u kojima se ne spava noću, imajući u vidu da i biljke dišu, odnosno uzimaju kiseonik iz prostorije u kojoj se nalaze, a obogaćuju je ugljen-dioksidom.

Zalivanje biljaka

Najčešće se misli da je zalivanje biljaka posao, pa se biljke zalivaju u svako doba, ne vodeci računa o njihovoj prirodi. Zbog toga često dolazi do različitih oštećenja biljke, pa čak i do potpunog uginuća. Međutim, upravo je pri zalivanju biljke potreban oprez. Na prvom mestu ne treba zalivati vodom uzetom direktno iz vodovoda, nego ustajalom ili kišnicom. Po zalivanju voda mora oviažiti svu zemlju u saksiji. Zato se zaliva obilno, ali retko.

Prekomerno zalivanje nije dobro, jer suvišna vlaga šteti korenu, a osim toga zemlja se ispere i voda odnosi hranjive mineralne sastojke. Isto tako nije dobro ni oskudno zalivanje, odnosno zalivanje biljke pomalo svakog dana, jer tada se nakvasi samo gornji sloj zemlje, a donji gde je koren ostaje suv, te biljka trpi od nedostatka vode. Vodu, koja pri zalivanju iscuri u podmetač, ako se za dva sata ne upije, treba prosuti. Najbolje je zalivati kade je zemlja suva. Ako saksija odzvanja kao prazna kada je udarimo sa strane, znači da u zemlji nema vode, i to je znak da biljku treba zaliti. Manje je pouzdan znak da je zemlja suva ako je površina zemlje suva. U proleće i leto biljku treba zalivati uveče posle zalaska sunca. Leti, kada su velike vrućine, dobro je celu biljku orositi. Lišće fikusa, filodendrona i sličnih biljaka, treba češće prati hladnom vodom.

Kaktusi i fikus ne trpe mnogo vlage. Kaktusi čak ne mogu cvetati, ako ne prođu kroz jedan period suše. Leti kaktuse zalivamo posle podne da ih sunce još izvesno vreme greje. Posle zalivanja biljke ne treba provetravati.

Ako se u toku leta primeti da se biljke u saksijama slabo razvijaju, onda ih nije dobro presađivati nego se prihranjuju zalivanjem hranjivim rastvorom svakih 5-6 dana.

Hranjivi rastvor pripremi se od stajskog ili ptičjeg đubriva u kome se nalaze znatne količine kiseonika, fosfora, kalijuma i drugih elemenata koji su potrebni biljkama za ishranu. Od ustajalog stajskog ili ptičjeg đubriva hranjivi rastvor se priprema tako da se potrebni deo đubriva razmuti u jednakoj količini vode. Dobijena kaša ostavi se 14 dana da previre uz svakodnevno mešanje. Nakon toga prevrela se kaša razblaži dvostrukom količinom vode i time se zalievaju biljke u saksijama. Pre zalivanja zemlja mora biti malo nakvašena da tekuće đubrivo ne dođe na suvu zemlju, jer može škoditi biljci. Bolesne ili nedavno rasađene biljke ne smeju se zalivati tekućim đubrivom. Ako kod biljaka primetimo hlorozu na listovima, treba ih zalivati vodom kojoj smo dodali gvožđe (na pola litara vode staviti nekoliko kapi razblažene otopine neke od soli gvožđa). Za vreme vrućih letnjih dana pokaže se efekt već nakon 24 sata, a nakon 3-4 dana ne može se uopšte primetiti hloroza na mladim listovima.

Biljka i zemljište

Pri presađivanju valja nastojati biljci bar donekle osigurati zemlju kakvu je imala u prirodnim uslovima života. Kultivirane biljke traže zemlju visokih osobina: toplu, laku, propustljivu i bogatu hranjivim materijama. Zato se po potrebi i zahtevima biljke prave različite kombinacije od komposta, ledinske zemlje, lisne zemlje, treseta, vreskove zemlje, zemlje starih gredica, vrtne zemlje, starog zrelog stajskog đubriva i peska.

Ledinska zemlja dobija se ako se zajedno sa busenjem uzme zemlja sa starih pašnjaka, slaže na hrpu i pripremi kao kompost. Lisna zemlja je zemlja istrulog lišća, a možemo je jednostavno dobiti dizanjem gornjeg sloja zemlje u starim šumama. Posebno je kvalitetna zemlja od lišća bukve, javora, lipe, voćki i četinara.

Zemlja hrastovog lišća sadrži dosta tanina i škodi biljkama u posudama. Svu zemlju treba prosejati i očistiti od stranih primesa.

Različite biljke zahtevaju i različitu zemlju. Za biljke, koje donosimo iz prirode, najbolje je da stavimo zemlju iz njihovog prirodnog ambijenta. Inače, za većinu biljaka koje gajimo, najbolja je smesa od 4 dela vrtne zemlje, 3 dela lisne zemlje, 2 dela zrelog stajskog đubriva i jednog dela sitnog rečnog peska.

Kakvu zemlju zahtevaju pojedine biljke

AGAVA (Agave sp) laku i više peskovitu.

ALOJA (Aloe sp) laku zemlju s grubim peskom, ali joj najbolje odgovara hranjiva humozna i peskovita zemlja. Potrebno je osigurati dobru drenažu.

ASPIDISTRA (Aspidistra elatior) nije nikakav probirač i zadovoljava se svakom zemljom.

BEGONIJA (Begonia sp) smesu lisne zemlje, zemlje iz starih toplih gredica i peska.

FILODENDRON (Phylodendron) smesu ledinske zemlje, lisne zemlje, zemlje iz toplih gredica i peska.

MINĐUŠICA (Fuchsia) smesu jednakih delova ledinske i iisne zemlje, ili po pola ledinske zemlje i zrelog đubriva i jednog dela peska.

FICUS (Ficus elastica) smesu lisne zemlje s istucanim starim malterom ili smesu ledinske zemlje, treseta i peska.

JAGORČEVINA (Primula sp) smesu lisne, ledinske i zemlje iz starih toplih gredica i peska.

KAKTUSI (Cactaceae) nisu probirači što se tiče zemlje, ali najbolje uspevaju u smesi od dva dela lisne zemlje, jednog dela zemlje iz stare tople gredice, dva dela čistog ispranog rečnog peska i dva dela sitno istucanog suvog maltera sa zida. Posebno je važan pesak da bi zemlja bila propustljiva, kako ne bi koren trunuo, a malter deluje na stvaranje lepih i obojenih bodlji i uništava insekte na korenu. Poželjno je biljke presađivati svake godine.

REZEDA (Reseda sp) podnosi svaku zemlju, a naročito dobro uspeva u smesi komposta i kreča.

CIKLAMA (Ciclamen sp) smesu lisne, ledinske zemlje i peska.

LEANDER (Nerium oleartder) smesu gline sa zrelim stajskim đubrivom.

LIMUN I NARANDŽA (Citrus sp) najbolje im odgovara smesa od pet delova vrtne zemlje, dva dela lisne zemlje, dva dela zrelog stajskog đubriva. Mladi limun i narandža presađuju se svake godine, stariji svake treće do četvrte godine, a posle svake pete godine.

MIMOZA (Mimosa sp) zahteva lisnu, ledinsku zemlju i pesak.

PALME (Palmae) smesu od dva dela gline i po jedan deo ledinske zemlje, komposta i peska. Seme klija 4-8 nedelja. Mlade biljke treba češće presađivati, jer brzo iscrpe zemlju.

PELARGONIJE (Pelargonium sp) smesu ledinske, lisne zemlje i peska.

RODODENDRON (Rhododendron sp) kao i pelargonija.

ASPARAGUS (Asparagus sp) hranjivu i lako peskovitu zemlju. Ne treba je često presađivati.